Home

  • Završetak projekta EduIN 2 – towards the European School of the Future

    Došli smo do kraja još jednog zanimljivog i korisnog poduhvata. Erasmus+ projekat naše škole EduIN 2 – towards the European School of the Future zvanično je završen 25.decembra 2022.godine.

    Projekat je trajao godinu dana i centralna tačka je bila priprema i odlazak naših šest zaposlenih na obuke u centar Europass Teacher Academy u Berlinu. Nakon toga, učesnici na obukama primenili su naučeno u svom radu i saznanja preneli ostalim kolegama kroz internu obuku, ugledne časove i prikaze aktivnosti na blogu projekta i sajtu škole.

    Rezultat našeg projekta je elektronski priručnik koji sadrži opis naših projektnih zadataka, prikaz naših aktivnosti, kao i primere dobre prakse.

    Uživajte dok listate naš novi elektronski priručnik: https://anyflip.com/sajuw/nsht/

    Vaš EduIN 2 tim


  • O završetku projekta u listu „Dnevnik“

    Po završetku projekta list „Dnevnik” objavio je članak o aktivnostima koje smo sproveli i šta je projekat značio za našu školu. Izjave su dali koordinator projekta Vladimir Široki, i učenici naše škole Danilo Brzak (VI-1) i Lenka Nedeljkov (VII-3). Članak je objavljen 11.januara 2023.godine.

    Članak možete pročitati putem sledećeg linka:

    https://www.dnevnik.rs/index.php/novi-sad/zavrsen-projekat-eduin-2-ka-evropskoj-skoli-buducnosti-u-os-vasa-stajic-11-01-2023?fbclid=IwAR3o5LCkwCkCfflYoAhTU5oJD-TTLU02Adq0BKGAWpcOK1JqfWtAbJN1nsY

  • Ugledni čas iz muzičke kulture u petom razredu

    Nastavnica muzičke kulture Sandra Kuzmanović u odeljenju V-4 održala je 16.decembra 2022.godine ugledni čas. Nastavna jedinica je Narodna tradicija, a primenjeno je učenje zasnovano na igrama (AR i VR).

    Ovaj ugledni čas bio je čas sistematizacije i učenici su pokazali zavidno poznavanje gradiva iz oblasti narodne muzike i tradicije. Ovim načinom rada nastavnica je uspela da uključi sve učenike u proces učenja jer su učenici na zabavan način, neopterećen tradicionalnim ispitivanjem i ocenjivanjem, mogli da utvrde znanje. Sandra je primenila nekoliko korisnih IKT alata – Mentimeter, Kahoot i Metaverse.

    Učenici, a i nastavnici, najviše su uživali u primeni VR naočara pomoću kojih smo posetili virtuelnu izložbu galerija i muzeja Srbije – „Gde svi ćute one govore“.

    Formativno i sumativno ocenjivanje nenametljivo je urađeno putem aplikacije Kahoot. Sandra je izbegla bodovanje velikim brojevima i na taj način su se postigli jednaki uslovi za sve. Bodovi koji su osvojeni poslužili su za brojčanu ocenu ili pozitivnu formativnu povratnu informaciju po želji učenika.

    Času su prisustvovali nastavnik biologije Branislav Andrić, učiteljica Gordana Delibos i nastavnici engleskog jezika Tatjana Bjelica i Vladimir Široki.

    Vladimir ŠIROKI

  • Ugledni čas iz informatike i računarstva na engleskom jeziku

    Gost na času engleskog jezika u VII-2 bio je nastavnik informatike i računarstva Marko Marinković. Nastavna jedinica po nastavnom planu za današnji čas je ICT: Computers što je bila idealna prilika da nastavnik Marko Marinković praktično pokaže učenicima i kolegama šta je saznao na kursu u Berlinu.

    Jezički deo časa izveo je nastavnik engleskog jezika u odeljenju VII-2 Vladimir Široki, dok je nastavnik Marko Marinković demonstrirao upotrebu VR naočara i primenu aplikacije Metaverse. Nastavnik Marinković je s učenicima porazgovarao o terminima proširena i virtuelna realnost te kakve koristi od primene ovog koncepta kroz nastavu mogu da imaju učenici.


    Čas je održan 9.decembra 2022.godine a času prisustvuju nastavnici matematike Dunja Milošev i Nebojša Bokan, nastavnica muzičke kulture Sandra Kuzmanović, nastavnica nemačkog jezika Marija Praizović, psiholog Filip Kokeza i pedagog Helena Vukanac.

    Vladimir ŠIROKI

  • Srpska revolucija kroz kooperativno učenje

    Na uglednim časovima iz istorije, održanim 1. decembra 2022. godine u odeljenjima 7-2, 7-3 i 7-4, nastavnica istorije Mirjana Vuksanović je primenila inovativne strategije učenja i kooperativno učenje u sistematizaciji gradiva vezanog za Srpsku revoluciju – Prvi i Drugi srpski ustanak. Cilj časa je bio da se učenici upoznaju sa Srpskom revolucijom i događajima iz Prvog i Drugog srpskog ustanka, kao i ličnostima koje su učestvovale u njima.

    U okviru odeljenja, učenici su bili podeljeni u nekoliko manjih grupa. Svaka grupa je imala vođu, koji je predstavio svoju grupu, a zatim su svi članovi prezentovali svoje radove. Ostale grupe su slušale izlaganja, a zatim su odgovarale na postavljena pitanja. Na isti način su sve grupe predstavile svoje zadatke.

    Metoda kooperativnog učenja daje mogućnost svakom učeniku da postigne svoj maksimum, kao i grupe u kojoj radi. Cilj ovakvog načina rada je da učenik razvija svoje socijalne veštine, stiče samopouzdanje i različita postignuća. Nakon učestvovanja u kooperativnom radu, članovi grupe bi trebalo da budu osposobljeni da isti ili sličan zadatak urade samostalno. Ova metoda nastavniku daje mogućnost da vrednuje učenike i individualno i grupno.

    Na kraju časa, učenici su pokazali da su veoma uspešno savladali sve predviđene ciljeve – naučili su da uoče vezu između razvoja srpske državnosti tokom novog veka i savremene srpske državnosti, da identifikuju istorijske spomenike u lokalnoj sredini i učestvuju u organizovanju i sprovođenju zajedničkih školskih aktivnosti vezanih za razvoj kulture sećanja, kao i da prezentuju, samostalno i u grupi, rezultate elementarnog istraživanja zasnovanog na korišćenju odabranih istorijskih izvora i literature, koristeći IKT. Na ovom času, učenici su razvijali sledeće kompetencije: kompetenciju za učenje, komunikaciju, saradnju, odgovorno učešće u demokratskom društvu, rad sa podacima i informacijama i digitalnu kompetenciju.

    Svako odeljenje je bilo veoma kreativno i ovu nastavnu jedinicu realizovalo na drugačiji način. Imali smo prilike da vidimo makete pojedinih bitaka, crteže, panoe, igre asocijacija, kvizove, ali i da dobijemo recept za karađorđevu šniclu i probamo proju i vanilice.

    Časovima su prisustvovali Jelena Tubić Popović, Bernadet Pažin, Vladimir Široki, Sandra Kuzmanović i Filip Kokeza.

  • Digitalne igre i proširena realnost u nastavi muzičke kulture

    U okviru diseminacije projekta, održan je ugledni čas iz muzičke kulture sa temom Duhovna i svetovna muzika u srednjovekovnoj Srbiji – ponavljanje. Čas je održala nastavnica muzičke kulture Sandra Kuzmanović u saradnji sa nastavnikom informatike Markom Marinkovićem, 29. novembra 2022. godine, u odeljenju 6-3.

    Na času je kombinovano više nastavnih metoda – obrnuta učionica i učenje zasnovano na digitalnim igrama i proširenoj realnosti.

    Pre časa nastavnica je pripremila nastavni materijal koristeći digitalni alat Edpuzzle. Materijal i uputstva za samostalan rad kod kuće postavljeni su u gugl učionicu. Učenici su trebali da pogledaju dve emisije RTS-a iz ciklusa „Srpska muzika kroz vekove“ kojima su u ovoj aplikaciji dodata pitanja i da na taj način savladaju nastavnu jedinicu.

    Nastavnik informatike je na osnovu materijala za čas napravio u aplikaciji Metaverse kviz, a na svom času prethodne nedelje, učenicima pomogao da instaliraju aplikaciju Metaverse na svoje telefone i objasnio im kako se ona koristi.

    U uvodnom delu časa, koristeći aplikaciju za proširenu realnost Metaverse, učenici su ponovili ključne pojmove iz lekcije. Ukoliko su pogrešno odgovorili, imali su mogućnost da se više puta vrate na pitanje, dogod ne dođu do tačnog rešenja.

    U glavnom delu časa, učenici su odigrali kviz u aplikaciji Kahoot. Kviz je imao 15 pitanja i bio je tako podešen da su učenici imali od 30 do 90 sekundi da odgovore na pitanje, ali ne računajući brzinu odgovora, već samo tačnost. Na taj način, odigravši kviz, svaki učenik je odmah znao koliko ima tačnih odgovora i koja je to ocena na osnovu bodovne skale.

    U poslednjem delu časa korišćena je aplikacija Mentimeter, na dva načina. Prvo su svi učenici uz pomoć koda pristupili aplikaciji i prvi zadatak je bio da svako napiše jedan ključni pojam iz lekcije. Pojmove su odmah mogli da vide na tabli i od njih je nastao „oblak reči“. Drugi zadatak je bio da urade evaluaciju časa, koja se sastojala od 7 pitanja kojima je trebalo da dodele bodove (od 1 do 3) i da odaberu koji digitalni alat, koji je korišćen u pripremi i na samom času, im se najviše dopao. Rezultate evaluacije su mogli da vide odmah.

    Zaključak je da se učenicima veoma dopao ovakav način rada, jer su kod kuće mogli da se pripreme za čas onda kada je to njima odgovaralo i tempom kojim su želeli, a na samom času im je bilo zabavno da uz Metaverse ponove lekciju i urade Kahoot kviz zabavljajući se, uz mnogo manje stresa nego da su klasično usmeno ili pismeno odgovarali. Takođe su izrazili želju da se ovakav način rada koristi i na časovima drugih predmeta.

    Času su prisustvovale direktorica Zorica Đurić, bibliotekarka Tatjana Kolarski i nastavnica engleskog jezika Marija Štakor.

    Sandra KUZMANOVIĆ

  • Radionica sa članovima Učeničkog parlamenta

    U saradnji sa kolegama koje su deo EduIN2 projekta dogovorili smo se da naš Učenički parlament bude domaćin radionice „Primena vaspitne tehnike – igra uloga po scenariju“  koja je našim đacima dala jednu potpuno drugačiju sliku onoga što se dešava svaki dan u bilo kojoj školi kako u svetu, tako i kod nas. Nešto što ostavlja najveći trag na deci i njihovom odrastanju jeste svakako neka vrsta nasilja. Nasilje je jedan jako širok pojam koji se svuda oko nas olako shvata, ali nešto što ima velikog uticaja na svakoga, posebno na mlade ljude koji nisu još sazreli i naučili kako da na takve stvari reaguju. Za decu, učenike, mlade ljude svaka situacija koja se prvi put dešava njima ili se dešava u njihovoj blizini je nešto na šta ne zna svako da odreaguje i bilo da je neko posmatrač ili vinovnik dešavanja sve to se zove skupljanje iskustva.  Zaposleni u školi imaju kroz svoj rad i odnos sa učenicima mogućnost da primete, vide, čuju i susretnu se s raznim vidovima nasilja koje deca ispoljavaju jedni prema drugima. Odrasli ljudi imaju tu privilegiju i mogućnost da razgovorom pre svega, ali i raznim radionicama i edukacijama objasne deci suštinu i skrenu pažnju da ugrožavanje bilo koje osobe na bilo koji način je kršenje osnovnih ljudskih prava koje smo svi dobili po rođenju, a to su sloboda, pravo na sigurnost, te pravo na sigurno odrastanje.

    Naš EduIN2 tim predvođen nastavnikom engleskog jezika Vladimirom Širokim, te psihologom naše škole Filipom Kokezom je kroz jednu zanimljivu i živopisnu radionicu obradio i našim učenicima, tj predstavnicima učenika koji pohađaju sedmi i osmi razred, pojasnio sve vrste nasilja koja se dešavaju i mogu da se dese, a oni ga možda u datom trenutku ne prepoznaju. Radionica je održana 17.novembra 2022.godine. Prisutni su svi članovi Učeničkog parlamenta.

    U uvodnom delu radionice Filip i Vladimir su učenicima kroz opštu podelu i kroz primere pojasnili šta je to nasilje, koliko tipova nasilja postoji, ko rešava probleme nasilja i kakve kazne mogu da očekuju oni koji se ponašaju na pogrešan način prema drugim učenicima. Naši učenici su pokazali izuzetan nivo poznavanja raznih vidova nasilja, što dosta govori o tome koliko se sa njima radilo i koliko im se kroz nastavu i kroz časove ČOS-a skretala pažnja na stvari koje mogu da se dese u školi, a koje treba da se prijave kao nasilje. Učenici su kao najčešće primere nasilja identifikovali dešavanja na malim odmorima u školi, a mesto gde se puno toga dešava jesu toaleti koje koriste svi učenici. Nešto na što su učenici stavili poseban akcenat, a da znaju da se jako često dešava jeste internet nasilje koje se ispoljava na razne načine, kroz video klipove, psovke, „montiranje“ slika negativnog sadržaja.

    U uvodnom delu radionice Filip i Vladimir su učenicima kroz opštu podelu i kroz primere pojasnili šta je to nasilje, koliko tipova nasilja postoji, ko rešava probleme nasilja i kakve kazne mogu da očekuju oni koji se ponašaju na pogrešan način prema drugim učenicima. Naši učenici su pokazali izuzetan nivo poznavanja raznih vidova nasilja, što dosta govori o tome koliko se sa njima radilo i koliko im se kroz nastavu i kroz časove ČOS-a skretala pažnja na stvari koje mogu da se dese u školi, a koje treba da se prijave kao nasilje. Učenici su kao najčešće primere nasilja identifikovali dešavanja na malim odmorima u školi, a mesto gde se puno toga dešava jesu toaleti koje koriste svi učenici. Nešto na što su učenici stavili poseban akcenat, a da znaju da se jako često dešava jeste internet nasilje koje se ispoljava na razne načine, kroz video klipove, psovke, „montiranje“ slika negativnog sadržaja.

    Kako bi radionica ostavila što snažniji utisak organizatori radionice Filip i Vladimir su doveli naše đake sedmog razreda koji su na živopisan način odglumili vid nasilja koji može da se desi kod toaleta. U ovom primeru je učestovalo pet učenika sedmog razreda koji su imali svoje uloge i koji su na realističan način prikazali moguća dešavanja.

    Učenici su podeljeni u grupe i imali su zadatak da analiziraju sve likove pojedinačno kroz ovu situaciju. Kako bi se učenicima objasnila suština cele situacije najvažnije da se analizira svaki pojedinac  date situacije, bilo da je učesnik, posmatrač ili neko ko okreće glavu od ove situacije. Ukupno 17 učenika je bilo podeljeno u 5 grupa i svaka od ovih grupa je imala analizu zadatog lika. Kroz nekoliko minuta analizirani su kako nastavnik, tako i sva četiri učenika koja su bili deo ove situacije.

    Kroz rad sa našim đacima sam do sada shvatio da su neko ko ne okreće pogled, da su neko ko ne gura probleme pod tepih niti beži od njih pa sam od njih očekivao analizu i diskusiju dostojnu odraslih ljudi što se na kraju i dobilo. Kroz pitanja koja su tačno definisana kako bi se pogodila srž vinovnika potencijalnog događaja učenici su dodali po još bar tri, četiri za svakoga od njih što je otvorilo nove dimenzije dešavanja. Zbog nedostatka vremena voditelji radionice su se držali plana, ali uz dogovor da će ovakvih tipova radionice biti tokom drugog polugodišta.

    Vladimir i Filip su vrlo vešto proveli učenike kroz pitanja i analizu date situacije, te se moglo kroz odgovore učenika čuti suština. Kod prva četiri pitanja su se mogli čuti skoro isti odgovori kod svih, ali kada se došlo do poslednja tri pitanja krenula je vrlo interesantna diskusija.

    • Nekoliko učenika je imalo mišljenje kako ne treba ništa raditi jer nije nikoga briga, čime su skrenuli pažnju nastavnicima da oni vide i osete sve.
    • Zatim je bilo razmišljanja da bi se odmah trebalo prijaviti razrednom starešini, zatim pedagoškoj službi, a obavezno reći roditeljima kako bi se na vreme i na adekvatan način reagovalo.
    • Neki su istakli kako nije važno šta će se uraditi u školi jer kada se završi nastava ta situacija može da se ponovi na nekom drugom mestu, a tamo nema ko da reaguje.
    • Jedan učenik je izneo svoje razmišljanje kako bi on pomogao svom drugaru i branio ga fizički od nasilnika, iako to njega definiše istim takvim.

    Moje mišljenje je da ove odgovore treba zapisati i dublje analizirati jer su učenici postavili neka vrlo direktna pitanja, dali vrlo stručne analize i vrlo precizno dali dijagnozu onoga što se okolo dešava, a to je da je nasilje u porastu. Ono u čemu su svi učenici bili jedinstveni jeste da sistem treba promeniti i da svima treba pružiti jednaku šansu bez obzira na boju kože, visinu, veru, snagu…

    Glavno zapažanje svih učesnika ovog fantastičnog časa jeste organizacija Vladimira Širokog i Filipa Kokeze koji su svojim iskustvom i veštinama održali jednu od najboljih i najimpresivnijih radionica kojima sam imao prilike da prisustvujem. Kada se učenicima da pravo glasa da kažu šta im je na duši i šta oni misle svašta možete da čujete, a samo oni koji stvarno dobro barataju informacijama i odišu iskustvom to mogu da iznesu. Iako je ovo bila samo jedna radionica, ostaje nam svima koji radimo da nastavimo idejom EduIN2 tima i da se trudimo da podižemo svest o važnosti obrazovanja i vaspitanja na što viši nivo. Važno je imati u timu ljude koji imaju veliku želju i hrabrost da se uhvate u koštac sa problemima i da ih krenu rešavati, jer hrabrost je prvi korak ka rešavanju stvari i problema oko nas. Sve pohvale EduIN2 timu koji je jedan svetao primer koji treba slediti i koji treba podržavati.

    Radionici su prisustvovali sledeći nastavnici i učitelji: nastavnici razredne nastave Katica Stojanov, Zorica Gavrilović, Maja Ćelić i Jasminka Marin, nastavnik geografije Aleksandar Lučić, nastavnica nemačkog jezika Marija Praizović,  nastavnica engleskog jezika Tatjana Bjelica, nastavnica muzičke kulture Sandra Kuzmanović i bibliotekar Tatjana Kolarski.

    Aleksandar LUČIĆ

    Koordinator Učeničkog parlamenta

  • Erazmus+ nedelja

    Fondacija Tempus, po sedmi put, organizuje Erazmus+ nedelju, u periodu od 14. do 18. novembra 2022. godine. Tokom ove nedelje planiran je veliki broj aktivnosti posvećenih informisanju svih zainteresovanih o novom Erazmus+ pozivu za projekte za konkursni rok 2023.

    Tokom ove nedelje, učesnici će se upoznati sa mogućnostima koje ustanove i organizacije u Srbiji imaju na raspolaganju u konkursnom roku za 2023. godinu. Biće organizovani Informativni dani u onlajn formatu, kao i vebinari i radionice sa različitim temama – Evropska jezička oznaka, Evropska platforma za školsko obrazovanje – novi dom eTwinning-a, Mogućnosti za pojedince u okviru TCA aktivnosti, pisanje CV-ja, Youth Wiki mreža, Kako kreirati kvalitetan sadržaj na EPALE mreži …

    Više o svim aktivnostima možete pročitati ovde.

  • Ugledni čas – Igre uloga po scenariju

    Živimo u vremenu kada se informacije na internetu šire velikom brzinom, gde ponekad i više ljudi biva uključeno u to, a u većini slučajeva nemamo skoro nikakvu kontrolu da to i zaustavimo. U vezi s tim, poslednjih godina sve učestalije dolazi do nasilja u internet prostoru, odnosno do digitalnog nasilja. Ono se najčešće dešava mladim ljudima.

    Podstaknut temom vršnjačkog nasilja i njegovom prevencijom, nastavnik engleskog jezika i književnosti, Vladimir Široki, održao je 25. oktobra ugledni čas iz predmeta Čas odeljenskog starešine. Naziv nastavne jedinice je bio „Igre uloga po scenariju“, u kojoj se govorilo o jačanju mehanizama prevencije vršnjačkog nasilja.

    Na samom početku nastavnik je najavio temu časa sa kojom su se učenici upoznali na prethodnom ČOS-u, kada im je dat scenario za igru po ulogama. Određen broj učenika u odeljenju je odglumio svoju ulogu po scenariju, a ostali su pratili. U scenariju se govori o jednoj učenici koja je bila žrtva digitalnog nasilja od strane svojih drugara iz odeljenja.

    Nakon odigrane igre po ulogama učenici su kroz pitanja sa nastavnog listića dali odgovore o učesnicima nasilja u ovoj situaciji: žrtvi, počiniocu i svedocima.

    U nastavku časa nastavnik je podelio učenike u pet grupa kako bi razgovarali o situaciji koja je opisana u scenariju. Neka od pitanja su bila:

    Kako se oseća devojčica koja je žrtva nasilja?

    Šta je počinilac želeo da postigne ovim činom?

    Šta bi žrtva nasilja trebalo da uradi nakon ovog događaja?

    Kako biste posavetovali žrtvu, kako počinioca, a kako svedoka nasilja u ovakvoj situaciji?

    Nastavnik je, zatim, usmeravao učenike na razgovor o mogućim rešenjima situacije koju su videli kroz igru uloga. Učenici su kroz ovaj razgovor podstaknuti na razmišljanje i davali su odgovore na pitanja poput:

    Šta bi škola mogla da uradi u ovakvoj situaciji?

    Šta može da uradi odeljenski starešina?

    Kako bi mogli da pomognu pedagog i psiholog?

    Da li je o ovome potrebno obavestiti i nekoga van škole?

    Kako se približavalo vreme završetka časa, nastavnik je sa učenicima zaključio koji se stepen nasilja dogodio u ovoj igri uloga. Nakon toga, kroz nekoliko konkretnih primera učenici su se podsetili koji tipovi nasilja postoje. Na samom kraju časa učenici su popunjavali listić o samoproceni.

    Često je mladim ljudima veoma važno da budu uvaženi i prihvaćeni u društvu, jer deo svog samopouzdanja i grade kroz kontakte, naročito u internet prostoru. Zato o temi vršnjačkog nasilja treba što više da se razgovara i to na konkretnim primerima, kao što je bilo na ovom uglednom času. Smatramo ovu temu veoma važnom i izvedenu igru uloga sa pratećom radionicom ćemo i mi, prisutni učitelji i nastavnici na ovom uglednom času, u narednom periodu sigurno izvesti sa svojim odeljenjem ili u okviru svog predmeta.

    Času su prisustvovali sledeći nastavnici i učitelji: nastavnici razredne nastave Marija Perović, Snežana Milešević, Zorica Gavrilović i Biljana Milošev, nastavnice srpskog jezika i književnosti Marija Jeličić, Lenka Gligorijević i Tamara Koralija Planinac, nastavnice engleskog jezika Tatjana Bjelica, Marija Štakor i Tamara Zaringer Pinter, nastavnice matematike Dunja Milošev i Teodora Jaćimovski, nastavnica istorije Mirjana Vuksanović i nastavnica muzičke kulture Sandra Kuzmanović.

    Lenka GLIGORIJEVIĆ, nastavnica srpskog jezika i književnosti

  • Ugledni čas – History: Materials

    Dana 21. oktobra 2022.godine Vladimir Široki je održao ugledni čas engleskog jezika u odeljenju 7-3, na temu History: Materials, koristeći metodu učenja po stanicama. Ova metoda omogućila je obnavljanje vokabulara smenjivanjem učenika i tema po stanicama.

    Obnavljao se vokabular na temu materijala koji su se koristili u prošlosti i koji i dan danas imaju svoju primenu. Na početku časa, nastavnik je napravio uvod u čas i diskusiju prikazujući slike materijala kao što su bakar, aluminijum, guma i gvožđe. Rad je organizovan u četiri stanice, a svaka stanica podrazumevala je jednu grupu đaka koja je dobila po zadat materijal. Zadatak je bio da pronađu odgovore na ponuđena pitanja u vezi sa datim nazivom stanice, odnosno materijala. Nakon 5 minuta učenici su prelazili u drugu grupu/stanicu, nastavljajući tamo gde je prethodna grupa stala sa odgovorima. Uvežbavajući čitanje i pronalazeći traženi odgovor, učenici razvijaju saradnju i komunikaciju. Nastavnik je tokom celog časa usmeravao aktivnosti.

    Čas je bio dinamičan i pun interakcije, jer su učenici jedni druge podsticali na rad. Ova metoda je osmišljena tako da svi učenici budu motivisani i aktivni, kao i da obnavljanje gradiva ne bude monotono.

    Na času su uočene sledeće međupredmetne kompetencije: komunikacija, saradnja, odgovoran odnos prema zdravlju, rad sa podacima i informacijama, odgovoran odnos prema okolini i rešavanje problema.

    Na kraju časa, učenici su radili evaluaciju sopstvenog rada i angažovanja svojih vršnjaka.

    Času su prisustvovali: Jasminka Marin, nastavnik razredne nastave, Dijana Staletović, nastavnica srpskog jezika, nastavnice engleskog jezika Natalija Ostojić, Tatjana Bjelica i Marija Štakor, nastavnica muzičke kulture Sandra Kuzmanović i nastavnik geografije Aleksandar Lučić.

    Tatjana BJELICA

    Marija ŠTAKOR